инфинитив
|
НСВ слы́шать
|
СВ услы́шать
|
настоящее время
|
слы́шу
слы́шишь
слы́шит
слы́шим
слы́шите
слы́шат
|
–
|
прошедшее время
|
слы́шал
слы́шала
слы́шали
|
услы́шал
услы́шала
услы́шали
|
будущее время
|
бу́ду
бу́дешь
бу́дет
бу́дем
бу́дете
бу́дут
|
+ слы́шать
|
|
услы́шу
услы́шишь
услы́шит
услы́шим
услы́шите
услы́шат
|
императив
|
–
|
услы́шь
услы́шьте
|
+ КОГО́? ЧТО? (4)
Ты слы́шишь му́зыку? Что это игра́ет?
Я не слы́шу тебя́, говори́ гро́мче!
Де́душке 90 лет, он пло́хо ви́дит и пло́хо слы́шит.